Opozori riririri lo

Ne jebem žive sile, danes me nekaj cufa,
pojedel nisem skor nč, razen dveh kosov kruha,
ob situaciji v svetu, se mi samo še bruha
o pravičnosti in etiki, ni ne duha ne sluha!

Propagirajo kurčevega svet’ga Valentina,
človek si pa ne more prvošt pol čokolatina,
če nisi ravno ob koritu pitana  debela svinja,
ti lahko po bradi teče sam brezbarvna slina.

Pa folk se bolj ubada s pustno povorko,
drugo let grem tud’ jaz, opremljen z motorko,
v žepu zipota pa stoprocentno vodko
pa da vidmo kdo nardi najbolj adijo žurko …

 Žurka bo pa taka, da bo teklo dost’ krvi,
iz pizd, iz riti, štrcljev in iz vratnih žil,
jaz s klovnovsko frizuro in zalaufano husqvarno,
če se kdo boji za življenje naj laufa na varno,
dons pa nisi varen niti v banki v trezorju,
poglejte kok je dnarja zginl finančnemu resorju.

Če so nam američani že v vseh bedarijah vzor,
kaj ko bi jih prekosili in naredili tak luškan -
pustno valentinov masakrski pokol!?
To bi postavlo Slovenijo bemu mater na zemljevid,
ne pa človeška ribica, Lipica in ostal brezvezen šit.

Vodič bi potem razlagal: ‘tle so ležala razkosana telesa,
vsevprek so eno preko drugega padala k podrta drevesa,
k mu je zmanjkalo mešanice, jih je še ene par kar z nožem,
ni se ustrašil niti policajev specialcev in njihovih groženj.’

Na štantu bi se dalo kupiti majico z mojim odfukanim likom,
na pejđ ‘modela z motorko’ bi se prišlo z enim samim klikom,
priponke in plakati bi šli kot za med,
zakaj bi moral množične morilce samo v tujini imet!?

Preiskava bi pokazala, da so zajebali na celi črti!
‘Saj je bilo ja jasno da je poln jeze, besa in srdi!
Njegovo stanje je bilo skrajno bolestno,
vse je celo napisal, a ga niste jemali resno!’

 

Šihtarska

Tragično ne, skrajno žalostno pa je,
da je bodočmu arheologu treba kazat,
kako se kipne šajtrgo,
kar zna drgač vsak busanc,
vsak kurčev zmene,
k ma šole tistih osem let,
važn da zna štet do pet,
k več k tolk kamionov …
ne pride od sedmih do treh.

V glavnem – glih za glih,
smo ubodl šiht.
Izkopavanja, arheološka -
niii boljšga,
zunej, na čistmo zrak,
če se je uscal, smo stal,
tm pr barak,
k so uni not najdbe pral,
pa riiiisal, pa ugotavljal,
a je to iz mezozoika,
al iz paleozoika -
so bli dalejnčki skuz tulk zadeti -
bi bla loh tud ploščica od panasonica.

Smo enkrat najdl vazo;
ne, ne – ne okrasno,
pizda res lepo,
pa jo je isu en bebo,
vse so zbil v tisti paniki,
pol smo pa mi laiki …
Ma nima veze!
Kwa sem hotu rečt že?
Aja, t ‘ zadn dan se pelemo dam,
men zvoni telefon,..
pač nek transport,
če loh prideva dva,
da je treba pomest skladišča,
preden pride roba.

Čez tri dni – eeeej do stropa,
smo nafukal palet,
ne moreš verjet,
na fertik polno …
Pol tm kufetkamo,
mi tip pove zgodbo -
je šel za šoferja,
ker je hotu čoperja -
pa u redu dec -
sam se mu vid prec,
na pru pogled,
da je kmet,
od glave do pet.
En frej vikend,
fajn prfliknen,
po plač v avgustu,
je not spustu,
mu je baba hčerko povila …
Motorja še dons nima.

Ma pa že na pu,
pustavlen grušt,
pa šiht pa dupust,
sam nč vetra v laseh.
Saj veter je še,
sam las ni več.

Kwa sem hotu rečt?
Pizda no, … a ja to!
Se prkotal,
tja kjer smo kopal;
ma, Martin Krpan!
Res, taman,
kubuk, srajca, hvače, vse,
brez zajebancije,
sicer novodoben -
deutz, šibedah, klima,
ni da nima,
tip vn stop,
če neb mel ušes vmes,
b mel usta okrog in okrog.

V momentu prbije čiča:
“Kug’ha pa mate tlaz eng’ha hudiča?
da niste najdl dinuzaura? hahahaha”
Trahtar pa kr laufa!

Pa se nardim junaka,
pa za hec vprašam orjaka:
“A ni škoda?”
“Ja kug’ha pa?!”,
model nazaj k strela.
“Ja pustit d mašina v prazen dela…”;
ne neham drezat.

“A veš kug’ha je škoda?
Mwadg’ha fanta rezat.”

Arse like dat

true lyrics to Eminem’s ass like that:

The amount you payin’ I don’t believe it,
I ain’t never seen an arse like that,
the way you spendin’ you make my pocket go,
ching ching ching chiiing

I cunt believe it’s almost too good to be true,
I ain’t never seen an arse like that,
the way you spendin’ you make my pocket go,
ching ching ching chiiing

Geez, I don’t believe how well I handle my biz,
who the fuck is buying all this damn cds,
is it you vanilla ice or is it you wiz?
who the hell is givin’ money to these stupid kids?
is it their hardworkin’ parentz,
workin nights and double shifts?
God i’m gratefull for bringin’ niggaz over on them ships,
who’d be gettin’ me outta the trailor park on mtv cribs,
ha? television and movie appearances?

hardchorus?

if it wasnt for the doctor I’d be in motown fixin’ cars,
I’d do anything for fame and glory – so I can be a star,
I’ll rape and kill in my songs – fuck – i’ll do it to my mom,
you think that I won’t do it ? I will, I will,
I’ll even put on a wig and wear a pair of tits,
pretend i’m a pretty girl and start rubbin’ on my klit,
like I use to do when I was just a little kid,
now when I go to sleep I can’t keep still,
l be taking blue and jellow purple pills.
Perhaps you seen it in the paper,
I’m a drug addict for real.

 

 

Čmar

Sada pokušavam da rimujem na srpskom,
osećam se vulgarnim i pomalo drsko,
lepo ću da složim što mi je na umu,
pa ču onda fino da krenem po drumu.

Leva noga, desna noga, korak po korak,
ne boli me više glava sad me boli stomak,
kada stignem uzet ču jednu tabletu
illi ko je jebe, odoh na pilulsku dietu.

Danas poslepodne, kad si bila zvala,
sigurno si mislila ‘on je baš budala,
brzo će da skokne, da dođe po dete’,
a tu si se zeznula, umem da sam kreten.

Nije moj problem, što ležiš sa vrućinom,
Drugi put obuci nešto sa večom debljinom,
Ja da ko magarče sedim na rezervnu klupu,
Onaj što te kara, nek ti kuva supu …

‘Al si me iznenadio, ono stvarno baš’,
Najbolje da se navikneš, jer ti nisam pas,
Ti da zazvizdiš, a ja da ti pritrčim?
Drkam, serem, jedem, možda čak i prčim.

Ti mi samo reci, kad god ti nešto treba,
Al nismo više ortaci i ne delimo leba.
Nisam više tvoj, niti si ti mine,
Zato nemo da zoveš, nisam ja hotline.

Eno ti tamo keva pa nek te čuva ona,
Ja sam ljubazan samo zbog bontona.
Lepo sam odgojen, lepo sam vaspitan,
Al nisam više sićušan, sada sam več sitan.

Pa me teže gaziš i još teže shvataš,
Umesto za gušu možeš za kurac da me vataš.
Al samo metaforički, jer mi se ne sviđaš,
bila si mi sve, sad možeš da se slikaš.

Dođe mi da zapevam ko Nikola Kojo,
Jer nisam više na užetu ko jebeni jojo,
Da me privučeš kada ti zatrebam blizu
Il da me odjebeš i oteraš u pizdu.

Nema više konopca, nisam više vezan,
Sasvim sam svoj i potpuno sam trezan,
Radim šta god radim, to je moja stvar,
a ti što se mene tiče možeš bre u čmar!

Ko – ko – kokoške

Spusti se malo niže i popuši ga malo,
do tebe mi je ono stvaaaaarno stalo,
zaljubih se u tebe, čim sam te ugledo,
isto ko u Đenu Đejmison kad upalim video.

Ne govoriš punim ustima, ko pred samim carom,
ponašaš se pristojno dok se daviš karom.
Dosta mi fafuljanja sad bi malo rupe,
umesto u pičku učeram ga u dupe,
vrištiš, ko da si se polila tanjurom vrele supe.
Razvaljujem te ljuto i pri tom smatram kravom,
uopšte ne znam zašto ili kojim pravom …
izvini kučko razmišljam donjom glavom.

Nabijem ti ga do jaja, ti glavom u radiator,
razoro ti šupak ko podivjali vibrator, phone ring
‘Ajl be bak’ – baš ko terminator.
Nazivaš me svinjom, pljuješ mi u oko,
ščepam te za vrat – žžžžžžžestoko,
izbacivši te kroz vrata – marš debela stoko!

Padaš stepenicama, probudiš komšinicu staru,
izvinite gospođo ali lift nam je u kvaru,
i recite maloj da smanji tu Daru Bubamaru!
Prošli put kad ste me pitali, kako me nije sramota,
da se derem sa balkona ko petao sa plota,
smeta mi kad se dečurluk oko zgrade mota.

Jedna mi neki dan kaže: “fino mi uz tebe …
ooooh dušo, zlato moje, … pravo mi se jebe,
zato ti preko face ponekad stavljam ćebe,
zato te ne vodim u kino, i ne držim te za ruku,
da nas ljudi vide, pa da mi praviš bruku,
ne fali mi puno, da umesto ruke imam kuku.

Koko koko ko ko ške zašto se samo te pale na mene!?
a ne one koje bi ja hteo da budem s njima!?
Jer dobro znaju da sam šovinistička svinja!!!

Vičeš mi kroz prozor: “ navrati do mene!”
mislim si ha!, a kurac sam od sebe krene,
stvarno sam đukela, pašće, štene.
Puna majca sisa, pun frižider pive,
a u glavi ništa – I.Q. ko u gljive,
pljuckam pivo ladno, dok ne vidim šljive.

Tad odjednom skoknem, naglo kao Kozak,
sav uzbuđen, tvrd ko motka, trebo bi mi prozak,
genijalka nije – al ne jebeš je u mozak.
Napušio se trave, prepio se pića,
nije tolko glup ko što izgleda ovaj ćića,
dosta mi vašeg sranja, pun mi kurac kiča.

NeĆu da gubim živce na neku glupu kravu,
sigurno ču jednog dana, da sretnem onu pravu, …
kuju koja pored nogu, dupeta, pičke i sisa ima čak i glavu.

Razglednica

Kamn'k

Dobrodošli v Kamn’k, mesto kjer je bivala Veron’ka
in je vsaka druga prebivalka nje dostojna potomka.
Pol kača zahrbtna, pol deklica vesela,
nog ne da narazen, k’ b’ j’h prasica res ne mela.

Pa se povzpnimo v njeno nekdanje domovanje,
poglejmo okrog in dol čez rob – to prekleto sranje.
Gospod Knaflič se zarad’ bradača gotov v grob obrača,
mar ni bla v Utok svoje cajte še kar v redu plača?
Pa v Titan, Stolu pa tud’ v Svilanit?
Zdaj pa vse hudič jemlje, vse gre direkt v rit …
Da o blokovskih naseljih sploh ne govorimo,
k’ tam vmes noter je pa prav zares adijo.
Avto – če ga že maš – je bol, da je blindiran,
k’ drgač ti hitr’ noter pade kšn kurac naflešeran.

Svari in opozarja nas že star moder pregovor -
boj se mesta v katerem zmanjka štacionov.

Moti se kdor meni, da Kamn’k umira –  gospoda -
je že umrl –  sam’ga sebe je od not na ven požrl.
Res pa da obstaja in vztraja mala Menina,
ta nam bo za mestece trugo nardiwa.
Fantje kar pokrov gor dente pa prbijte,
vam pa hvala lepa, pa še kaj prid’te!

Zimska pravljica

Po žilah se mi pretaka neka čudna južna kri,
ko se vreme zjeseni, mi na fertik zamori …

Jaz rabim sonce, da mi fila baterije,
če ne sem , … kot hišca sred prerije,
tko jebeno sam, pozabljen od vseh, bhh
pa saj glih takrat, mi paše met mal gmh,
da se me ne zaslišuje:”ej pa kwa je s tabo …?
Tazga te nisem vajen!”
Se te zna pol lotit, kakšen bolj vztrajen.
Ne zmorem tega mraza – bojim se duševnega poraza,
kako naj človek tako bedarijo sploh okol razglaša,
ne najdem ravno tistega pravega izraza.
Kako zlodja, naj človek pride do notranjega ugodja,
ko je pa vsaka druga misel neka glupa blodnja?

Sam seb’ grem na kurac, sam seb’ sem odveč,
Kaj čem naredit? Naj si odbijem glavo preč?

Otroci v cvetu mladosti se veselijo zimskih radosti,
jaz na ivici norosti, ne da se mi več bosti …
Grem … Oprosti …

Lep pozdrav s Krasa. Tle ni tazga mraza,
zunaj sicer piha burja, a me sploh ne mot,
itak sem skoz not, rešen sem zablod,
ne vidim več zarot, danes smo dobil’ -
piškote in kompot.

Običan dan

Probudih se sati deset i dvajsosam,
jedva gledam glava boli nemam pojma ko sam,
jedan mali đojntić mi u prvom planu,
šta je sad bre ovo gola žena u mom stanu:
“izvini dušo, jel’ ovo neka greška?”
Ona ko od majke rođena, samo mi se smeška,
“pa hajde onda – priđi malo bliže jer
meni se ujutro veoma brzo diže …”

Ova dobro ode, nema pet minuta -
pojavi se ova mala što živi preko puta,
kaže: “zdravo komšija, pogodi šta je mokro?”
nisam stig’o A da zinem, več je đavo skokn’o,
srušila me na pod, i sjela mi na facu,
šta sam mogo drugo nego obliznut cica-macu?
Derem, ližem, jebem – nikako da svršim,
svoju mušku dužnost izvanredno vršim …
“Doviđenja komšija, hvala ti na ševi…”
Kad bi samo znala šta sam radio tvojoj kevi.

Izađem na parking, uđem u testarossu,
krenem polagano, vetar duva mi kroz kosu,
pripalim jednu pljugu, drugu pljugu, treću,
ne mogu da verujem, koju ja to imam sreću,
mačka žešća prava – da skočiš iz kože,
aj sad ak’ postojiš – pomozi mi bože.
“Kuda ljepotice, ja bih tebe pravo u krevet.”
“U redu, ti budi šest, ja ću da budem devet.”

Sigurno ste skontali moju glavnu manu,
jeste volim pićku, ko majmun bananu,
a pičke – fala bogu – i one vole mene,
i bezbroj jih je tih, kojima ja pažnju skrenem.

Kasnije tog dana srećem dve blizankinje,
i ne samo to! pazi još i strankinje:

“Hello it’z unser first day in this town,
und we was wondering, …
perhaps – you could show us around,
and later we could repay you somehow ?
that is of course, only if you want …

ja: “yeah sure, why koj kurac not?”

I tako ležim ja, između dve super cure,
a glava kao, da mi na nju palo bure,
dobra trava dolazi u spas …

maglaaa svudaaa , magla oko naaas, iz daljine jedva čujno dopire tvoj glaaaas-

“Šta je sine nije ti do rada?”

Šta je sad bre ovo!? gde su ona dva komada !?
Pa da nalazim se u stanu mame i tate,
a zadnje vreme, dok ja jebem, samo ruke pate,
treba na poso, pada kiša, običan dan …
al jebo mater svoju kakav strašan san!

Ljepota poroka

Koja gužva – nema igla đe da pane,
i to svakog dana čim sunce svane,
od početka juna do kraja augusta,
ja se ođe šetam otvorenih usta,
ima ih sve više, iz sezone u sezonu,
svi su došli da se okupaju u moru.

Veliki pa mali, debeli i mršavi,
žene i muškarci, đeca i starci.

Izgleda ko, da se dovuklo pola svijeta -
taman posla, da to meni smijeta,
pa ovi ljudi svakog ljeta donose devize;
ti če ljudi – nas, da izvuku iz krize.

Kažu budučnost – je seoski turizam,
možda zimi – al ljeti – cveta naturizam.

Do đe ti pogled nosi, svuda goli ljudi;
guzica do guzice, grudi pored grudi,
u meni se budi neki osječaj,
da ovome neče brzo doči kraj -
da je ovo tek početak.
Ođe ti dođe, svaki dan ko petak,
ođe čoek nema čega da se plaši,
nema čega da se boji,
ljudi ko ljudi al doduše – goli.

Go čoek, voli da se smije,
go čoek, nema šta da krije,
nema on, čega da se stidi-
a ako tebi smeta -
okreni se pa idi.

Eee, moje čeljade, go čoek
i da oće da ukrade -
nema đe da stavi!

Goli ljudi – to su oni pravi!

Koješta

Ljudi pričaju, ljudi sve več znaju,
ko je ko u ovom malom kraju.

Ko je ko, ko je s kim,
ko je šta, šta je s njim,
ko je car, ko pičkin dim,
ko je opet junkie, ko opet clean,
ko je pun para, ko nema za pivo,
kome je drago, a kome krivo.

Ljudi pričaju ljudi sve več znaju …

Ko rado radi, ko rađe krade,
ko ženu bije, ko peva balade,
ko je šta čuo, ko šta reko,
ko je stvarno ništa, ko stvarno neko,
ko je kome u guzicu uvučen,
ko je zbog koga bio pao srušen.

Ljudi pričaju, ljudi sve več znaju,
ko je šta u ovom jebenom kraju.

Ko šta priča, ko šta čuje,
ko koga hvali, ko koga pljuje,
ko živi bedno, ko na vel’koj nozi,
ko ide peške, ko kakva kola vozi,
ko je gde bio, ko gde ode,
ko je sad ovaj i šta traži ovde?

Ljudi pričaju ljudi sve več znaju …

Ljudi pričaju i čuju svugde svašta,
ne znaju šta je istina, a šta je mašta,
ne znaju ni – ko pije ni ko plaća,
ko je na kojoj strani i čija je strana jača.
Ljudi pričaju, ljudi sve več znaju …
Ljudi nemaju bre pojma – zato i laju!

Ljudi pričaju jer se svega plaše -
ljudi pričaju, da jim bude lakše …

Follow

Get every new post delivered to your Inbox.

Join 159 other followers